Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић, обавио је 29. маја 2023. године посету Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици. У тиму НПМ-а је поред запослених из Заштитника грађана била и Покрајинска омбудсманка са сарадником. Посета је била ненајављена и обављена је у циљу превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Током посете, тим НПМ-а је обавио разговоре са осуђеним лицима која су се у тренутку посете налазила на извршењу дисциплинске мере упућивање у самицу и посебне мере усамљење, као и са појединим лицима према којима су примењене мере принуде. Такође је извршен увид у документацију која се односи на употребу мера принуде, ванредне догађаје, притужбе лица лишених слободе, Књигу повреда, као и начин обављања првог лекарског прегледа по пријему у завод и након примене мера принуде.

Професионално поступање руководства и запослених током посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 24. маја 2023. године прву посету Одељењу психијатрије Опште болнице у Пожаревцу у циљу превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Поред представника Заштитника грађана, тим НПМ-а чинио је и лекар специјалиста психијатрије.

Ради сагледавања стања и доприноса унапређењу положаја психијатријских пацијената и поступања према особама са менталним сметњама у складу са стандардима у тој области, поред провере материјалних услова обиласком просторија Одељења психијатрије, посебна пажња посвећена је процедури пријема и поступању према агитираним пацијентима, начину остваривања права пацијената, као и другим питањима од значаја за превенцију тортуре.

Извршен је увид у релевантну медицинску документацију у вези са процедуром пријема, лечењем и применом мере физичког спутавања. Такође, обављени су разговори са појединим пацијентима.

Руководство и запослени остварили су пуну сарадњу са тимом НПМ-а.

У Солуну је 1. и 2. јуна 2023. године одржан први састанак Мреже НПМ југоисточне Европе ове године посвећен мониторингу одељења за ментално здравље у поправним установама. Мрежом Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) у овој години председава НПМ Грчке, а заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић са сарадником представљала је НПМ Србије.

Представљајући стање у тој области учесници састанка посебно су истакли националне правне оквире психијатријског третмана затвореника, смештај преступника који су кривично неодговорни, врсте јединица за заштиту менталног здравља у затворском систему. Такође су се осврнули на посете НПМ-а тим установама и његовим налазима, доступност лекара, услове притвора, еквивалентност психијатријске неге, одговорност здравственог и другог затворског особља, као и на рестриктивне мере, опремљеност јединица и обуке и бројност медицинског особља, медицинску документацију, друго особље (психолози, радни терапеути, социјални радници…). Истакли су улогу Министарства здравља у процедурама запошљавања здравственог особља и управљања расположивим ресурсима, а посебно су указали на препоруке НПМ-а и европских/међународних тела за мониторинг, методолошке изазове за НПМ када посећују одељења за ментално здравље у поправним установама.

Др Тањевић је указала да затвореници који током издржавања затворске казне оболе од менталних обољења представљају нарочито рањиву категорију затворске популације, а да, истовремено, постојећи правни оквир не дозвољава замену затворске казне мером безбедности обавезног психијатријског лечења. Ни у једном затвору у Србији није успостављено посебно одељење у којем се могу лечити затвореници са менталним болестима, него су они смештени заједно са другим затвореницима.

Та категорија лица захтева не само фармакотерапију, већ и одговарајућу психосоцијалну рехабилитацију. Такође, поставља се и питање поступања затвора у ситуацијама када затвореници који болују од тежих менталних болести одбију да приме терапију, будући да затворска казна не подразумева и обавезу затвореника да прихвати лечење, већ се оно обавља уз пристанак на медицинске мере.

Имајући у виду све наведено, НПМ је годинама указивао на потребу да сва лица са менталним сметњама која издржавају казну затвора буду измештена из редовног затворског режима и да им се у стационарној здравственој јединици унутар завода, Специјалној затворској болници или другој одговарајућој здравственој установи пружи здравствена заштита примерена њиховој болести и потреби за лечењем. Охрабрује чињеница да је Стратегијом развоја система извршења кривичних санкција за период 2022 – 2027. године предвиђена изградња нових објеката за смештај болесних лица са посебним одељењима за смештај осуђених лица са менталним сметњама у казнено-поправним заводима у Нишу и у Пожаревцу – Забели, као и обуке запослених.

Др Тањевић је такође указала и на чињеницу да у Републици Србији недостаје социјално-здравствена установа, односно посебна установа за лечење и оспособљавање малолетника у сукобу са законом, на шта је НПМ указивао, уз препознавање појединих установа које имају потенцијал да се трансформишу у такав тип установе.

Мрежа је усвојила закључке о овој теми, а у наставку се дискутовало о будућем раду мреже, укључујући и  могуће теме наредног састанка. Ове године обележавамо десет година рада мреже и оцењено је да је она до сада испунила циљеве који су постављени Декларацијом о њеном оснивању - успостављање интензивније сарадње и размена искустава, остваривање заједничког деловања међу члановима, међусобно пружање подршке и стварање услова за ефикасно спровођење мандата НПМ-а.

У циљу праћења поступања надлежних органа према задржаним лицима, Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) учестало посећује полицијске управе и заводе за извршење кривичних санкција. Задржана лица, по правилу у кривичном поступку, се често смештају у просторије завода за извршење кривичних санкција, а Министарство унутрашњих послова и Министарство правде су то питање уредили Споразумом о сарадњи. НПМ сматра добром праксом уређивање питања од значаја за поступање према тим лицима, јер споразум омогућава бољу сарадњу државних органа и службеницима олакшава извршавање њихових конкретних задатака, а истовремено, кроз успостављање процедура и прецизирање надлежности, омогућује лакше остваривање права лица према којима службеници тих органа поступају.

На основу чињеница утврђених током обављања посета, НПМ је нашао да поступање према задржаним лицима која бораве у заводима није увек у потпуности у складу са важећим прописима и стандардима и да је поступање потребно унапредити тако да се задржана лица увек смештају одвојено од других лица лишених слободе, да им се омогући боравак на свежем ваздуху и да им се обезбеде средства и услови за одржавање личне хигијене. Стога је НПМ још у новембру 2020. године упутио препоруке Министарству унутрашњих послова и Министарству правде да одговарајућим допунама поменутог споразума уреде та питања, као и да ради информисања о обавезама које имају у поступању према задржаним лицима споразум доставе свим заводима за извршење кривичних санкција, односно свим полицијским управама.

Иако су министарства обавештавала о току припрема за закључење допуна споразума, НПМ до данас није добио информацију да ли је поступљено по упућеним препорукама. НПМ ће свакако наставити да у обављању својих активности доприноси унапређењу поступања надлежних органа у овом делу.

Attachments:

Утврђење и препоруке

Одговор Министарства унутрашњих послова

Одговор Министарства унутрашњих послова 2